Agavin sirup ili nektar veoma je popularan zaslađivač u kuhinjama širom sveta,  posebno cenjen zbog blagog ukusa i biljnog porekla.  
 
 
 
     Dobijen od soka plave agave, biljke od koje se pravi i tekila, sirup je idealan za vegansku ishranu. Najčešće korišćen kao zamena za med u pićima i slatkišima, od domaćih kolača pa sve do komercijalno pravljenih bombona i drugih vrsta konditora, cenovno ume biti skuplji od kristal šećera, a često i meda; međutim, kako je znatno slađi, balans se ipak lako nalazi tokom upotrebe. Cenovni aspekt igra i važnu ulogu razlikovanja prirodnog agavinog sirupa od onog sa različitim količinama primesa poput visokofruktoznog kukuruznog sirupa. Relativno neutralnog ukusa, te tečnije teksture od meda, podesan je za sve vrste slatkiša i posebno koristan kod spravljanja koktela. Veoma se lako rastvara u tečnostima, pa je pogodan za čajeve, kafe i razne vrste napitaka, bilo od voća ili alkohola.
 
 
 
 
    Agavin sirup dostupan je u nekoliko oblika; od svetlog do veoma tamnog, ali se može naći i u potpuno sirovoj varijanti. Najsvetlija varijanta je poprilično neutralnog ukusa i ume biti i gotovo bezbojna, u zavisnosti od proizvođača. Najčešće se koristi kod poslastica koje bi trebalo ostati svetle ili neizmenjenih boja, a izgledom ume podsećati na slabiji šećerni sirup. Nešto tamnija varijanta, boje laganog karamela i sličnog ukusa, koristi se kod slatkiša tamnijih boja, najčešće u kombinaciji sa kakao prahom ili rogačem. Ova varijanta se najčešće sreće u prodaji i najsličnija je medu. Najtamniji oblik ima veoma jak karamel ukus, pa je odličan dodatak čokoladnim poslasticama ili čajevima. U zavisnosti od proizvođača, može imati i ukus koji podseća na tamnije vrste meda ili čak melasu. Poslednji oblik agavinog sirupa, sirovi, dobija se zagrevanjem soka na relativno niskim temperaturama, tj. nešto drugačijim vidom proizvodnje i može se reći da je možda i najzastupljeniji u sirovoj vegan ishrani.
 
 
 

   Veoma je važno imati na umu da je sirup znatno slađi od šećera i meda, pa je neophodno malo ga upoznati pre korišćenja, te videti da li nivo slatkoće odgovara potrebama. Često je dobar savet lagano razblažiti sirup sa malo vode, ukoliko je presladak. A ukoliko se koristi samo za kolače, sirup se može obogatiti različitim dodacima, poput cimeta u kori, celih klinčića ili šipke vanile, ali je važno ne preterivati sa ukusima, da sirup ne bi postao gorak. Iako se često promoviše kao takav, agavin sirup ne može biti direktna zamena za šećer u svim receptima. Kod pića i kolača bez pečenja, gotovo uvek se može koristiti direktno, po ukusu, međutim, ako se koristi u kolačima koji se peku, neophodno je voditi računa da će imati tamniju boju i peći se nešto kraće.

 

 
 

    Korišćenjem se lako pokaže kao sjajan u dezertima, bilo onima koji se peku ili ne, pa čak i sirovim, jer ima nešto niži procenat vode od meda, te se ponaša gotovo isto; jedino je neophodno voditi računa da će pečeni dezerti, poput kolača i korica za tortu, biti pomalo lepljivi na dodir, te možda nežniji za rad. Poput meda, agavin sirup se može održati veoma dugo, ali jednom otvoren, sirup je najbolje čuvati u originalnoj boci ili teglici, u zavisnosti od toga kako je spakovan, na hladnom i tamnom mestu. A ukoliko se koristi samo kao preliv za druge poslastice, poput palačinki, može se čuvati i u frižideru, jer hladan ume biti puno ukusniji.  



 
 

Piše: Tina Vesić

Fotografije: Canva

 

 

 

Povezani članci
Iveta Košíková
Sonjina slatka tajna
Rada Šćekić