Predstavljamo vam pastry chef-a koji nas je oduševio svojim inspirativnim poslasticama. Kada upoznate ovog mladog čovjeka, kome je samokritičnost deo karaktera a svoje uzore i inspiraciju pronalazi u revolucionarima, osjetite dozu poštovanja prema hrabrosti i požrtvovanosti koju nosi u sebi, a za koje ste uvereni da će ga dovesti do ostvarenja dečačkih vizija.

 

 

Da li si kao dete imao interesovanje za pravljenje kolača i torti?

Kao mali često sam provodio vreme u kuhinji. Iako to baš i nije karakteristično za jednog dečaka, moje omiljene igračke bile su šerpe. Kada bih provodio vreme izvan kuće najčešće sam se igrao sa blatom. Od njega sam pravio torte i razne kolače, koje bi kasnije bojio i prodavao po komšiluku.

 

Da li su te takva interesovanja držala i prilikom izbora srednje škole?

Moj prvobitni izbor bio je kuvarstvo, jer veoma uživam u kombinovanju raznovrsnih namirnica. Kao dete sa sela, imao sam prilike da i sam učestvujem u njihovom uzgoju. Znajući koliko rada i truda je potrebno da uložite da bi dobili kvalitetne i ukusne namirnice, bio mi je užitak da tu priču zaokružim sa zadovoljnim gostom koji će se prepustiti uživanju pažljivo biranih kombinacija ukusa.

 

 

Kako je došlo do prekretnice u tvom životu, pa je poslastičarstvo zamenilo kuvarstvo?

Počeo sam da radim sa 19 godina. Imao sam sreću da na prvom radnom mestu imam šefa kuhinje za primer, Uroša Zorića. To je čovek koji je sve moje kolege i mene naučio prvobitno kako se ophoditi sa namirnicama, što se tiče pripreme i same proizvodnje, kao i dalje distribucije istih a i u isto vreme usadio i kuhinjski kodeks. Dok sam radio kao kuvar, često sam umeo da kažem da mi je jedno oko fokusirano na rad koji trenutno obavljam dok je drugo pratilo šta se dešava u poslastičarnici.

 E sada ono čuveno pitanje zašto sam odlučio da pređem u poslastičare. Volim ja kuvarstvo, ali kada ga uporedimo sa poslastičarstvom, koje se bazira na preciznosti i usko je povezano sa umetnošću - rekao bi da su me želja i strast usmerili ka tome.

 

 

Da li je Vam je bilo naporno krenuti iz početka?

Prednost moje odluke da pređem u poslastičare je ta što sam imao kolege koji su nesebično delili svoje znanje sa mnom. Moje ambicije i njihova želja da me, sa puno stpljenja, nauče svemu što znaju su urodile plodom. Često u životu volim da kažem da imam svoje mentore, a kada to kažem mislim na nekoga na koga možeš da se osloniš prvenstveno kao prijatelja, neko ko će ti skrenuti pažnju na greške i ko će te usmeravati da to što radiš ide uzlaznom putanjom bez obzira što je sam život satkan i od uspona i od padova.

Velika čast mi je bila ta što sam imao priliku da volontiram kod Vasilija iz "Naše male Zavrzlame". Mnogo mi je značilo znanje koje je nesebično podelio sa mnom i pri tome imao veliko strpljenje za nekoga ko je početnik u svemu tome. Stojim iza toga da nismo svi rođeni za sve ali ako je neko drugi uspeo to da izvede samo je potrebno vreme, trud i strpljenje da i ti to sprovedeš u delo.

 

 

Šta te najviše motiviše i kakva su ti razmišljanja o poslu za dane koji tek dolaze?

Vremenom sam menjao poslove u želji da još stvari naučim, nešto novo saznam i isprobam neke nove namirnice. Prednost današnjeg vremena je dostupnost ideja, tako da svakodnevno možemo na društvenim mrežama ugledati neki novi interesantan kolač i poželeti da ga napravimo.

Pobornik sam toga da znanje treba deliti, jer samo tako rasteš i napreduješ. Ali isto tako ovo je kreativan posao koji se sastoji od mnogo ljubavi i ne bi bilo zanimljivo da svi radimo isto, ljudima bi dosadilo da upotrebe jedan deo segmenta nečije ideje a da ne dodaju nešto svoje i tako stvore neku novu priču. Kada sagledam sliku unazad i setim se svog početka, retko kada sam bio zadovoljan sopstvenim uspehom. Iako sam dobijao pohvale od ljudi sa strane, ja sam duboko u sebi znao da to može bolje, mnogo bolje. Samokritičnost je sastavni deo mog karaktera. Kada biram posao jedan od odlučujućih faktora je pitanje da li ću ja tu sebe nadograditi. Menjanjem poslova upoznaješ ljude, stičeš neka nova iskustva, širiš znanje a istovremeno učiš i dobijaš neke nove uvide. Naravno da ne postoji ni jedan posao na kome je sve idalno, čari su u tome da svakom problemu nađeš rešenje i potrudiš se da se sledeći put to ne desi. Osoba kojoj dugujem mnogo u ovom poslu je moja prvenstveno prijateljica, posle koleginica, dobar drug-Saša Mrkalj. Ona je ta koja me je mnogo naučila u ovom poslu. Bila je tu svaki put kada sam ja bio neodlučan da donesem neku odluku, ona mi je pomogla da realno sagledam situaciju. Takođe mi je svojim znanjem i iskustvom pomogla dana dogradim sebe kao poslastičara. Za sada se ne opterećujem mnogo razmišljanjem o budućnosti nego se prepuštam trenutnoj situaciji i maksimalno pokušavam da nadogradim sebe i ono što je "već viđeno".

 

 

Fotografije: Aleksandar Živanović

 

Povezani članci