Zvezda koja čuva tvoje snove

               Da li znate da putovanje ne mora biti samo u fizičkom smislu, kada sednete u auto, avion, autobus ili brod i odete na neku vama dragu destinaciju? S obzirom da smo fizički onemogućeni da putujemo zbog situacije koja je izazvana pandemijom COVID-19, možemo bez problema tragom mirisnih nota da obiđemo celi svet. Zato ću vas ovoga puta ukrcati na brod anisa i povesti u zemlje Bliskog i Dalekog istoka.

             Svi ste se sigurno makar jednom u životu susreli sa anisom. Možda niste znali da je taj zavodnik baš on, ali njegov miris i ukus svakako niste mogli da zaboravite. Da li vas možda Negro bombone asociraju na detinjstvo i bezbrižne dane? Ako je vaš odgovor DA – e onda ste imali prilike da vam se anis predstavi.

Poreklo anisa nas svakako vodi kroz čari Orijenta, s obzirom da neki tvrde da potiče iz Egipta, dok ga drugi vode mnogo istočnije i kao domovinu mu pripisuju Vijetnam i Kinu. Sve u svemu on je danas svekoliko prisutan u našim životima. Čuveni Hipokrat, najpoznatiji antički lekar je vrlo često spominjao lekovita svojstva onog aromatičnog mališe.

               Stari Rimljani, hedonisti koji su voleli ugođaj, su ovaj začin koristili prvo kao tonik koji je bio od koristi lepšem polu u regulisanju problema sa menstrualnim ciklusom i olakšavanjem poroda, da bi, tokom vremena, otkrili i afrodizijačka svojstva ovog začina koja su mogli koristiti i žene i muškarci.

              No da se vratimo još malo u prošlost, s obzirom da ovakvo naše putovanje ne poznaje ni vreme, a ni prostor.

                Anis su prvi upotrebljavali Egipćani. U zemlji faraona i piramida anis su koristili za podsticanje ljubavi kod tek venčanih parova. Bio je prisutan svuda – svojim zavodljivim ukusom i mirisom bio je i lek i hrana i neizostavni deo kozmetike. Uostalom – setite se samo Kleopatre i njene lepote koja je uspela da opčini čak dvojicu moćnih Rimljana!

               Kako je napredovala civilizacija i sredstva transporta, tako je anis našao svoj put ka Evropi. Postao je popularan začin u južnoj Evropi i to zahvaljujući Rimljanima. Danas se na našem kontinentu koristi u kolačima i kompotima, voćnim salatama i marmeladama, paštetama i hlebovima. Na Bliskom istoku je čest sastojak supa i gulaša. Indusi anis dodaju mesu, dok je kod Kineza jedan od sastojaka čuvene mešavine pet začina (uz cimet, beli luk, komorač i sečuanski biber ili đumbir).

               Ako ste maštoviti, svaki začin možete eksperimentalno da dodate nekom slatkom ili slanom ulkusu i da vidite šta će vašim nepcima da prija. Zato anis jednako dobro ide uz sutlijaš, šljivu, bundevu, krušku, citruse, ali se takođe dobro slaže i sa korenastim povrćem, prazilukom, mesom.....vaše je da eksperimentišete i uživate.

                "Anis je tvoj jastuk koji te čuva od loših snova", rekoše Englezi, oni isti koji vole da piju čajeve i koji ne mogu dan da zamisle bez onog čuvenog čaja u pet. Ako patite od nesanice i san vam ne dolazi na oči, Englezi vam toplo preporučuju šoljicu čaja od anisa pred spavanje. Dok polako ispijate ovaj čaj i uživate u njemu, razmišljate o nečemu lepom i eto vam lepog sna....

               U komadu ili izmrvljen, anis se stavlja u punč i kuvano vino, a mleven u medenjake, slatki hleb, puding ili marmeladu.

                Možda smo potpuno nepravedno zaboravili na ovaj začin, ali s obzirom na njegova lekovita dejstva koja nam pruža – trebalo bi ga što pre uvrstiti u jelovnik. A pošto nam leto uvek donosi mnoštvo plodova i bogatu trpezu , iskoristite ovo vreme da anis uključite u mnoge simfonije, dodajući ga jelima od pirinča i povrća, zatim salatama, sosovima, kao i testu i poslasticama. Takođe, poznati likeri i rakije kao što su turski raki, grčki uzo, francuski perno i makedonska mastika, sadrže u sebi aromu anisa.

                  I onda na kraju, sa ovim divnim ukusom i mirisom, zamislite da posedujete onaj leteći ćilim, čarobnu lampu i malo mašte i vaše putovanje može da počne.

Sretan put.

Piše: Ivona Aladrović

Fotografije: Canva

Povezani članci