Nebesko drvce sa zvezdanim cvetovima

 Uvek mi je prva asocijacija na pominjanje badema kamenito dvorište pokojnog Bribe iz Povila, gde smo se kao deca jurcali i igrali kada su nas roditelji dovodili sa plaže kući na ručak i na predah posle kupanja. Naravno tu od predaha posle ručka nije bilo ni govora, već smo se posle obeda skupljali na našem klancu i odlazili kod Barbe u dvorište koje je imalo nekoliko starih badema. Takmičili smo se ko će više badema sakupiti, a onda bismo pronašli neki kamen i razbijali koštice kako bismo došli do ukusnog ploda. Prosto nam je bilo neverovatno kada bi nam naše mame i bake rekle da bademe koriste za kolače i torte, jer je nama pravo uživanje bio upravo ovaj sveži ukus badema, tek izvađenog iz koštice. Što bi to uopšte neko stavljao u tortu? I kako?

Naravno ta vremena su odavno prošla, ali uspomena na pokojnog Bribu i njegovo dvorište i bademe u meni živi i dan danas. Kada sam bila dete teško mi je bilo objasniti šta badem traži u torti ili kolačima, ali sada kada god mogu uvek biram da upravo čudesni badem bude u poslasticama.

 

 

Postoje razne legende o bademu koje kruže među narodima, ali činjenica da je ovo veoma otporno drvo, a pri tome i dugovečno i da može preživeti i veliki mraz i veliku vrućinu daje mu za pravo da bude u najmanju ruku magično! Zamislite da drevni tragovi uzgoja ove biljke datiraju čak nekoliko milenijuma unazad! Veruje se da je prapostojbina ovog magičnog drveta Iran, gde se u drevnim iranskim knjigama pominje kao ‚‚simbol svega što volite‚‚. Onda vam to u potpunosti govori koliku vrednost ima ova biljka i to ne samo u kulinarstvu.

Da li će vas iznenaditi podatak da je badem zapravo iz porodice ruža i da su mu bliski rođaci trešnja, breskva, kajsija i naravno ruža?

 No da se mi vratimo njegovom divnom ukusu….i mirisu.

 

 

Prva asocijacija na badem u kuhinji je svakako marcipan. Masa punog ukusa, neobične strukture u današnje vreme je poznata u celom svetu i ima mnogobrojne varijacije. A kako je bilo nekada? I ko je mogao u njemu uživati?

 Da biste uživali u marcipanu pre recimo tri veka, morali ste biti kralj ili u najmanju ruku plemić visokog ranga! Drugim slojevima društva sa tanjim džepom ovo blago jednostavno nije bilo dostupno! Takav trend da je marcipan rezervisan samo za visoku klasu se zadržao skoro do kraja devetnaestog veka! Međutim sva magija marcipana se pripisuje njegovom afrodizijačkom svojstvu! Mnoge kulinarske knjige ga upravo svrstavaju u afrodizijak koji potpomaže rad srca i daje snagu. Prema nekim starim pričama, da biste ovaj afrodizijak poboljšali dovoljno je bilo dodati mu prah bisera i dragog kamenja, kao i prah lekovitih trava poput majčine dušice…

 

 

Da je njegovo veličanstvo badem bio svekoliko prisutan na dvorovima i kraljevskim odajama u obliku macaronsa, a ne samo marcipana govori i priča da su kuvari Katarine Mediči ovaj recept doneli iz Italije 1533. godine uoči njenog venčanja sa Anrijem II. Reč macarons potiče od italijanske reči maccheroni, što u prevodu znači fina testenina. Mnogi gradovi u Francuskoj imaju svoju priču vezanu za istoriju ovog ukusnog kolačića , ali najzanimljivija je ona koja dolazi iz Nanta u kojem je unuka Katarine Mediči bila spašena od gladi jedući upravo macaronse. 

Francusku revoluciju su takođe obeležili ovi kolačići, jer su mnoge spasili od gladi.

Zanimljiv je podatak da su macaronsi tek početkom 20. veka postali kolačići koji se sastoje od dva dela, između kojih se nalazi ukusna krema. Francuzi su došli na ideju da spoje dva kolača čokoladnim punjenjem, koji će ih držati zajedno. Od tada su macaronsi nacionalna poslastica u Francuskoj i najprodavaniji kolač francuskih poslastičarnica. I tako je počela kulinarska borba oko porekla ovih ukusnih kolačića na relaciji Francuska - Italija. 

 



Bez obzira ko od njih bude odneo pobedu - nama, običnim smrtnicima, koji nemamo kraljevsko poreklo, ostaje sloboda da možemo jesti marcipan i macaronse kada god želimo. I gde god želimo. Na nama ostaje izbor čije macaronse i marcipan ćemo najviše zavoleti.

 A da uz dobru poslasticu ide i dobra knjiga- naša preporuka je da uz marcipan i macaronse častite sebe nekim dobrim kriminalističkim romanom! Zašto baš taj žanr sigurno se pitate? Pa upravo zato jer najčuveniji otrov na svetu – cijanid miriše na BADEM!





 

Piše: Ivona Aladrović

Fotografije: Canva



Povezani članci