Sva zavodljivost sadržana samo u jednoj reči  

Šta vam je prva asocijacija kada čujete reč zavodljivost? Da li je vezujete za čulo vida, sluha, dodira, mirisa ili ukusa? Ili možda za sva pomenuta čula? Kada bismo jedan začin mogli da okarakterišemo kao pravi kraljevski začin sa svim svojstvima zavođenja- to bi nesumnjivo bio CIMET!

 

 

 Svoju posebnost i sve ono što uz nju ide pokazao je davno jer se pominje u rukopisima i sanskritu koji su napisani skoro tri hiljade godina pre Hristovog rođenja! Za cimet su znali i Kinezi, Egipćani i Feničani, uravo oni koji predstavljaju kolevku ove naše civilizacije.

Evropljani su za ovaj divan začin saznali pre otprilike pet vekova, kada su ga otkrili Portugalci u svojim pohodima. Porobljavajući Cejlon, Portugalci su otkrili i čari cimeta. I tako ga doneli u Evropu. Urođenici sa Cejlona su cimet koristili prvenstveno kao lek protiv zamora i za jačanje energije, ali su znali i sve blagodeti cimeta kao mirisnog ulja pa su ga koristili i u tom obliku. S obzirom da je cimet bio pravo blago i da mu je cena u to vreme bila veća nego cena zlata - neminovno je bilo da Evropljani povedu rat oko njega. Tako su Holanđani i Portugalci završili u stogodišnjem ratu kako bi se domogli cimeta!

No vratimo se u sadašnjost samo za trenutak - što se tiče vrednosti cimeta, najviše se ceni onaj koji se gaji na Madagaskaru, kao i na Cejlonu i Sejšelima. Cimet uspeva gde god postoje tropski uslovi, pa ga imaju i Indija i Indonezija.

 

 

           Kažu da su legende uvek protkane nekom magijom, i da čitajući ih, možete čak da i osetite neki miris, lagani dodir ili zvuk.

 

Pre skoro tri hiljade godina, prelepa tamnoputa kraljica je putovala kroz Saharu prema Jerusalimu. Legenda kaže da je krenula u posetu mudrom kralju Solomonu, jer je bila žedna mudrosti i znanja. Nije putovala sama, već je na taj put pošla sa svojim karavanom u kojem su bile njene sluge i puno deva natovarenih raznoraznim blagom. Put ju je vodio preko Crvenog mora, a ona sama nije slutila da je taj isti put vodi ka njenoj sudbonosnoj ljubavi - kralju Solomonu! Stigavši pred kapije Jerusalima, kraljica od Sabe je iskoristila onu najjaču čar cimeta - upotrebila je mirisno ulje cimeta tako što je svoje telo namazala njime. Legenda nam dalje nudi zanimljivu priču o njihovom susretu, nadmudrivanju i zaljubljivanju.

A mi vam ovde nudimo recept kojim ćete uzbuditi sva vasa čula. A moguće je i da ćete vašim slastičarskim umećem nekoga i zavesti - odaberite sami.

 

  Torta kraljice od Sabe

 

Za biskvit:

190 g čokolade

2 kašikice ruma (može i crne kafe) 

190 g maslaca sobne temperature

225 g šećera

5 žumanaca

5 belanaca

prstohvat soli

1 kašika šećera

70 g mlevenih badema

1/2 kašikice arome badema

95 g brašna

 

Za čokoladnu kremu:

150 g čokolade

3 kašikice ruma

170 g maslaca

 

 

Otopite čokoladu na pari pa joj dodajte rum ili kafu. Posebno umutite maslac i šećer, dok ne dobijete kremastu strukturu pa dodajte jedno po jedno žumance da se dobro umute. U drugoj posudi umutite belanca sa prstohvatom soli. Kada se počne stvarati pena dodajte jednu kašiku šećera i nastavite sa mućenjem da bi smesa postala što čvršća. 

U prvu umućenu smesu dodajte otopljenu čokoladu, bademe i aromu badema i dobro izmešajte špatulom. Nakon toga je potrebno dodati smesu od belanaca i brašno, naizmenično iz po tri dela, pažljivo mešajući špatulom u istom smeru da bi sačuvali volumen smese. 

Smesu sipati u namašćeni kalup fi 27, i zagladiti površinu. Staviti u rernu koju smo predhodno zagrijali na 175º i peći oko 25 minuta. Pri kraju pečenja proveravamo sa čačkalicom da li je dovoljno pečena, u blizini ivice kalupa, jer u sredini treba da bude mekša, kao nepečena (u sredini će čačkalica delovati masno). Ohladiti na sobnoj temperaturi, na rešetki da se biskvit ne bi “upario” sa donje strane. Nakon toga je ostaviti u frižideru preko noći, da se dobro ohladi.

Otopiti na pari čokoladu sa rumom pa umešati omekšali maslac. Nakon toga ohladiti smesu i premazati tortu sa svih strana. Ukrasiti listićima badema, a da bi ugođaj bio potpun možete je poslužiti sa mlečnom slatkom pavlakom koju ste posuli sa malo cimeta.... 

 

Piše: Ivona Aladrović

Fotografije: Canva

Povezani članci