pastry chef Ilona Radović

 

Toliko slični a opet prave bitnu razliku. Sastavni su dio mnogih poslastica a poneki se služe i kao posebni dezert.


Compote (kompot) je bio poznat još u srednjem vijeku, evropljani su ga rado konzumirali kao osvežavajući dezert na kraju ručka ili večere. Njegov naziv potiče od latinskog “compositus”, što znači “smesa”. 

Compote dezert se pripremao od čitavog voća, ponekad seckanog, kuvanog u šećernom sirupu. Sirup bi aromatizovali koricom narandže, bademom, vanilom, cimetom i dekorisali umućenom pavlakom. 

Kako možemo koristiti Compote u dezertu:

-Samo treba dodati agent za želiranje, kao što su: pektin, želatin, ponekad i agar-agar.

Glavna razlika između Compote dezerta i coulis je što prvi sadrži komade voća. 

 



Coulis (kuli - kako ga Francuzi inače zovu) je najobičniji sos, koji se koristi za ribu, meso, dezert. To je u stvari mleveno (blendirano) voće ili povrće. U poslastičarstvu ga često treba zgusnuti sa bilo kojim agentom, obično se koristi pektin ili skrob.

 

 

Confit (konfi) nije naziv jela, nego način čuvanja hrane, bolje poznat kao konzervacija. U srednjem vijeku reč confire se koristila u značenju voća kuvanog u šećeru, dugo i na laganoj temperaturi. Reč confiture isto ima svoje poreklo od confire.

Naziv confit se takođe koristi za način pripreme proizvoda, koji se dugo vremena kuva u šećeru, masnoći ili ulju. Verovatno ste čuli za patku confit? 

Tekstura, koju treba da dobijete,  više liči na džem. 



 Sad kada ste se upoznali sa načinima spremanja i razlikama, možete da se igrate i uklapate teksture i ukuse u vašim poslasticama.U tome će vam pomoći i receptura, koju kao i obično želim da podjelim sa našim čitaocima, za confit od maline i ribizle: 

 Pire maline - 150g 

Pire ribizle - 100g 

Šećer - 125g 

Pectin NH - 5,5g 

 

Pire ugrijati do temperature od 40C , dodati šećer koji je već pomješan sa pektinom, prokuvati 1 minut zajedno i možete ga odmah koristiti ili sačuvati za kasnije.

 

 

Fotografije: Canva





Povezani članci