Posle nekoliko godina u poslu, mislite da držite sve konce u rukama i da su neke stvari postale rutina, sve dok se ne dokaže suprotno. Pojedini stresovi ovog kreativnog posla ostaju zauvek, kao na primer isčekivana reakcija kupca i da li sve ide kako ste planirali ili je sve krenulo nekim svojim tokom. Vremenom naučite da se sa tim nosite u manjoj ili većoj meri. Što je veći tim u kome radite, mnogo je lakše, jer ste jedan drugome podrška i šta god da krene naopako, ceo tim uleće da pomogne. 

 

  Dostava je jedna od rutinskih stvari u poslu - bilo da se radi o dečijim ili svadbenim tortama. Ako niste imali priliku da vas već neko uputi kako se obavlja taj deo posla i koje zamke treba izbegavati, sigurno ste prešli dug i stresan put dok niste stekli vlastiti zaključak.

  Ako bi pričali samo o isporuci medenjaka i dekoracija (figure, jestivo svijeće…), ono na čega trebamo posebnu pažnju obratiti je upravo pakovanje, da ne bi kasnije došlo do nekih oštećenja. To iziskuje ozbiljno vreme i materijal (kutije, folije, sunđeri, stiropor…) koji dodatno ulazi u obračun i naravno podiže cenu proizvoda. Dostava se obično radi putem kurirskih službi i vrlo često je sudbina tih proizvoda prepuštena volji kurira…

 

 

    Sa tortama i kolačima je drugačija priča, prvenstveno jer transport ne može trajati satima, nego je poželjno da se isporuči što pre na adresu klijenta. U slučaju da klijent preuzme tortu sam i njemu ovi saveti mogu pomoći da što bezbednije stigne na mesto proslave…

    Glavno pravilo je da sve mora biti dobro upakovano, znači u kutiji sa poklopcem, zaštićeno od spoljnih uticaja, moguće kiše, vetra…svega što bi moglo higijenski ugroziti proizvod ili pokvariti njegov izgled (na primer najveći problem predstavlja dostava prilikom kišnog dana, jer dovoljna je jedna kap kiše da pokvari sav vaš trud). Kod nas u regionu se uglavnom mogu pronaći samo kartonske kutije, retko gde ćemo uočiti da postoje specijalne kutije od pleksiglasa koje su najidealnija zaštita. 

 

 

   Nažalost kod visokih torti - obično svadbenih, nije moguće obezbediti takve uslove, tako da tu imamo dve opcije. Dostava pojedinačnih torti i ukrasa, sklapanje kao i ukrašavanje na licu mesta - što zahteva veće vozilo kao i posebne uslove koje je dužan da obezbedi menadžer restorana. Druga solucija je dostava torte koja ima maksimalno 5-6 spratova, na adekvatnoj tacni, koju sa lakoćom mogu dve osobe uneti u vozilo, propratiti u toku vožnje i izneti na lice mesta. 

  Obe opcije su veoma zahtevne u smislu tima, odgovornosti i vremena (osim klasičnog troška goriva i amortizacije vozila) tako da je vrlo transparentno da sama dostava iziskuje dodatnu naplatu. Ukoliko je u tu svrhu angažovana hladnjača (pick up ili kombi) to znatno podiže cenu dostave. 

   Ukoliko se torte i kolači dostavljaju automobilom, kao što većinom rade hobi poslastičari, poželjno je smestiti ih u gepek (kao najravnije mesto u automobilu, jer sva sedišta su pod blagim nagibom). Obavezno kutiju fiksirati da ne bi došlo do pomjeranja u toku vožnje. Neko je rekao da se torta vozi kao mala beba, oprezno i bez naglih kočenja i pokreta! Imali smo čak prilike da vidimo vozila koji umesto nalepnice Beba u autu, imaju nalepnicu - Torta u autu! - kao znak drugim vozačima da imaju razumevanja za previše usporeno kretanje na kružnom toku ili u krivinama!

 

 

   Ako ipak klijent izrazi želju da sam ponese tortu svojim prevozom na vama je da objasnite, tačnije da savetujete kako to može najbezbednije da izvede i tu se završava sva vaša odgovornost! Na žalost to baš u praksi i nije čest slučaj, bez obzira što ste vi svoj deo posla završili, kupci su naučeni da svaku odgovornost prebace na nekog drugog i sa tim se treba izboriti. Da povučemo paralelu, da li kad odete da kupite košulju ili cipele u radnji i pri povratku se slučajno sapletete i sve oštetite, da li zovete radnju da ih obavestite o tome? Da li smatrate da su oni krivi? Vrlo je lako zaključiti, da ste tražili da vam oni to dostave, da bi onda morali da snose odgovornost ali ovako je ipak sva odgovornost na vama…

 

 

    Moje iskustvo od pre nedelju dana je tipičan primer sa čime se sve možemo suočiti na terenu. Nosila sam jednospratnu tortu na poklon za venčanje i sa taksistom sam se lako dogovorila da tortu smesti u gepek i da se ništa ne brine. Čak je i vrlo pažljivo vozio, posebno zbog torte. Prvi korak nije bio stresan. Sledeći korak je ispraćaj mladenaca i moje objašnjavanje da tortu nikako ne drže u rukama, na krilu, na sedištu jer iskustvo je pokazalo da je to vrlo pogubno. Vama se čini da amortizujete ili nešto pridržavate, a zapravo samo još više ljuljate tortu i ne možete da kontrolišete kretanje. Poslušali su me dok nisu došli do taksija gde ih je taksista ubedio da je najbolje staviti tortu na prednje sedište, pored njega da bi mogao da je “čuva”. Uh! Na kraju se sve dobro završilo, imali smo više sreće nego pameti.

Šteta je uložiti toliki trud, znanje i ljubav da bismo doživeli debakl zbog nečije nesmotrenosti!

 

 

 

Moyamagazin

 

 

 

Povezani članci