Da li bi hteo dušo ti, da me poljubiš francuski?

 

 

      Ko o čemu –ja o prošlom milenijumu.... Znate li šta bi bio najbolji čovekov izum? Da izmisle više tabletu protiv nostalgije, jer nekako se ona vrlo podmuklo prišunja iza leđa i pomrsi konce. Skroz ih pomrsi....Kako sam krenula da osmišljavam ovaj tekst, tako je u mislima krenula pesma „ Francuski poljubac“ i naravno odmah me vratila u prošli milenijum....

Za osamnaesti rođendan sam dobila od roditelja veoma originalan poklon – putovanje Evropom. I u tim godinama sam bila ono njuškalo koje je volelo sve da vidi, čuje, prođe..... Jedna od stanica na tom putovanju je bila i Francuska. U školi sam godinu dana učila francuski, koji mi je bogme mnogo muke doneo, pošto je u mojoj glavi uvek vodio ljutu borbu sa engleskim, gde je uglavnom engleski pobeđivao. Latinski se mudro držao po strani, zato je i ostao u mojoj glavi sve ove godine.

Elem odmah na početku da vam kažem – Francuska nije samo Pariz, Pariz nije samo Versaj, Versaj nije samo Luj XIV, Luvr nije samo Mona Liza, Ajfelov toranj nije samo lep pogled...nije!

Francuska je jedna dama koja elegantno krije svoje čari, a na vama je da iste otkrivate i to deo po deo.. Ako poželite sve odjednom, zapravo onda nećete otkriti ništa...a toliko toga ima...Kada bih ovde krenula da nabrajam šta sam sve ja otkrila – verujte da bi onda ovo bio feljton, a ne samo jedan tekst.

Pošto sam od malih nogu volela slatkiše i volela uvek da isprobavam svakojake stvari, moram priznati da mi je bilo teško u Francuskoj da se odlučim šta je to što me je oborilo s nogu odjednom... Počevši od doručka i taaaakoooo divnih kroasana, pa sve do večere sa čistom egzotikom za nepca.

 

 

I onda se pojavio PRINC. Elegantan, a pri tome toliko jednostavan da je zapravo jedinstven. Nežan, ali ako niste pažljivi ume i da opeče.. Očara vas na prvi zalogaj, toliko da shvatite da je ta ljubav zapravo fatalna i da će zauvek trajati. A on će, sa svim svojim varijacijama, da se postara da zauvek ostane u vašem srcu. Predstavljam vam Njegovo Kraljevsko Visočanstvo - Crème brûlée .

Ovaj princ je u Francusku stigao krajem sedamnaestog stoleća...u nekim zapisima stoji da su ga Francuzi preuzeli od Engleza ili Španaca. Po drugoj priči, nastao je kada se Filip II, vojvoda od Orleana žalio da je krema bila isuviše hladna za njegov ukus i onda je njegov kuvar došao na ideju da stavi vruće gvožđe na kremu te se vrh zagrejao i karamelizovao. I tako je u naš svet stigao Crème brûlée...

 

 

Crème brûlé u bukvalnom prevodu znači “ zapečena krema”. Da biste osetili tu nežnu strukturu krema, potrebno je da probijete hrskavi karamel na vrhu i onda da uronite kašičicom u njegovu svilenkasto-nežnu strukturu. Vaša nepca će biti posebno oduševljena, a vi ćete poželeti da Francuska bude uvek u vašoj kuhinji.

Kao što rekoh na samom predstavljanju ovog Princa, ovaj desert je elegantno jednostavan, da je jedinstven. Blagog ukusa vanile, izgledom jako atraktivan i posve elegantan. On se sastoji samo iz pet sastojaka- jaja, slatke pavlake, mleka, šećera i vanile. Eleganciju postiže ukusom i “oblačenjem”. Naime za njega su vam potrebne keramičke posudice za pečenje, a za završetak vam je potreban brener sa kojim ćete karamelizovati vrh.... No uz malo truda ovaj princ trpi i varijacije i nije tako komplikovan za pravljenje.

A onda je na vama da napravite atmosferu....mirišljave sveće, muzika, vatra koja lagano pucketa u kaminu.... I onda ne morate da pitate “ Da li bi hteo dušo ti, da me poljubiš francuski?”



 

Piše: Ivona Aladrović

 

Fotografije: Canva

Video: Home Cooking Adventure

 

 

Povezani članci