QUELLO CHE NON TI HO DETTO MAI 

Ako me je neka nacija fascinirala od malih nogu onda su to definitivno bili Italijani.  Temperametni, brzo govore, prosto da izlome jezik (tako mi je delovalo dugo, sve dok sama nisam savladala italijanski jezik), zagriženi navijači, zaljubljeni u sve ono što je oku i uhu lepo, ma prosto nacija koju moraš da doživiš. U svakom smislu. 

 

 

Pre nekih petnaestak godina put me je odveo u Rim - ne kaže se džabe da svi putevi vode u Rim! I tu sam prvi put doživela ono već viđeno . Pored toga što sam se u Večni Grad zaljubila bukvalno na prvi udah kada sam izašla iz aviona, već me je obuzeo i onaj čudan osećaj da sam tu već bila - a nisam. Onda sam sebe zadovoljila time da sam u nekom prošlom životu živela u Starom Rimu i tako sebi dodatno ulepšala posetu italijanskoj prestonici. 


Naravno Italijani ne bi bili Italijani da se večito ne prepiru oko nečega, bilo da je to vikanje iz automobila na raskrsnici onom drugom koji mu je presekao put, do toga čiji je fudbalski klub bolji. I naravno sve to uz vatrenu gestikulaciju rukama. U jednom trenutku sam se zapitala da li bi oni uopšte znali da govore kada bi im ruke bile vezane! 

 

 

A priča koja me je dojmila, a tiče se moje omiljene italijanske poslastice, je priča oko toga kako je nastao Tiramisu koji je uspeo čak da posvađa dve pokrajine (iju  zamislite-Italijani se svađaju)! 

Prema jednoj priči, ova poslastica je nastala prvi put u Sijeni. Kolač je bio napravljen u čast posete velikog vojvode Kosima Medičija Trećeg. U početku je dobio ime Zuppa del duca, što u prevodu znači vojvodina supa. Pošto mu se mnogo dopao kolač, vojvoda je poneo u Firencu recept za njegovu izradu. Firenca, koja je oduvek bila prava riznica umetnosti i umetnika iz svih delova kugle zemaljske, u devetnaestom veku je među svojim stanovnicima imala i engleske intelektualce i umetnike koji su bili  opčinjeni ovom slatkom poslasticom i rešili da i svoje sunarodnike upoznaju sa njom. Na taj način je vojvodina supa doputovala u Englesku, gde je njena popularnost još više porasla. 

 

 

Druga verzija Tiramisua je ona za koju se vezuje sasvim druga priča i koja nas vodi u Veneciju 16.-og veka i Mletačku Republiku. Naime u to vreme Venecija je bila sedište hedonizma, trgovine i svih onih čari koje ljudi koji su živeli na kopnu nisu mogli da osete. Naravno u samoj Veneciji su postojale kurtizane, koje su na samom početku bile prvo smeštene u jedan deo grada, da bi, kako je vreme prolazilo, polako  osvajale i druge delove Venecije. Prema legendi one bogatije kurtizane su koristile  Tiramisu (koji u prevodu znači ‚‚podigni me‚‚) u pauzi između dva klijenta, da bi ga  kasnije uvrstile u svoju ponudu i nudile bogatim klijentima. 

Elem ovaj ukusan i kremasti kolač, koji pleni svojom dozom kofeina i finom notom ruma, je možda najpoznatiji dezert koji su izumeli Italijani - i oni sami ga nazivaju  najitalijanskijim od svih italijanskih poslastica. Ovaj slojeviti kolač koji se topi u ustima, ima toliko varijacija na temu recepta tako da je jako teško uopšte pronaći originalni Tiramisu recept.  

Iako je pravo poreklo ovog kultnog kolača i dalje misterija, to nije sprečilo Italijane  da se svađaju oko prava na priznanje geografskog porekla Tiramisua.  

 

 

Jedni tvrde da je današnji Tiramisu nastao 60-ih godina prošloga veka u jednom  restoranu u Trevizu u pokrajini Veneto. Ali, postoji i druga teorija koju zagovaraju gastro-novinari Klara i Điđi Padovani koji uveravaju javnost da su pronašli recept za Tiramisu koji potiče iz 50-ih godina prošloga veka i da je nastao u regiji Furlanija Julijska krajina, koja je sused sa regijom Veneto. Po njihovom otkriću on je zaveden kao tradicionalno jelo navedene pokrajine i Ministarstvo poljoprivrede je to i zvanično potvrdilo. Međutim, ova odluka izazvala je prilično burne reakcije u Venetu i guverner ove pokrajine potegao je spor kako bi se ova odluka suspendovala.  

Bilo kako bilo, nas to svakako neće sprečiti da uživamo u čarima Tiramisua koji će da nas podigne taman toliko da se prepustimo svim ostalim čarima Italije. 

A moja topla preporuka uz konzumiranje Tiramisua, gde god da ste, je pesma La camera 21 italijanskog muzičkog Boga Adriana Celentana. I onda vam je užitak  potpun. 

I verujte mi na reč, jer to je upravo ono što vam nikada nisam rekla….  QUELLO CHE NON TI HO DETTO MAI – Adriano Celentano

 

 

*Napomena: u receptu nedostaje 6 kasika Amaretto likera. Liker pomesati sa kafom.

 

Piše: Ivona Aladrović

Fotografije: Canva

You tube: Tamarina kuhinja



Povezani članci