Postojbina Deda Mraza

 

 

Kada sam bila mala uvek sam se ushićeno radovala novogodišnjim praznicima, jer tada je najbitnija stvar bio poklon koji donosi Deda Mraz.... I nekako tih dana sva dečurlija iz kraja postanu fina i dobra, jer vazda su nas plašili da nećemo da dobijemo poklon ako ne budemo dobri. Sada su nam ta stara dobra vremena ostala samo u sećanjima i na požutelim fotografijama koje nađemo s vremena na vreme kada pravimo veliko spremanje po kući.

Naravno da sa godinama shvatite ko je Deda Mraz i šta donosi, ali u jednu stvar ne treba uopšte da sumnjate – Deda Mraz postoji i živi na Severnom polu, tačnije u Laponiji.

Snežna Laponija ima sve što je potrebno da se osećate kao da ste zakoračili u bajku, istu onu koju su vam čitale vaše bake i deke pred spavanje. To je zemlja kojom preovladavaju ogromne zamrznute arktičke tundre, guste šume dok je sa druge strane okružuje nepristupačna obala koju vrlo često obasjava polarna svetlost.

 

 

Ako ste se pitali da li Laponija zaista postoji, odgovor na to pitanje je potvrdan. Ono što je mistično, a kako bi drugačije i bilo u Deda Mrazovoj zemlji, je što vam niko sa sigurnošću ne može potvrditi tačnu lokaciju Laponije. Magično, zar ne?

Zvanično, samo Finska i Švedska polažu pravo na nju. Nezvanično -Savet naroda Saami, predstavničko telo tamošnjih domorodaca, objašnjava da se Laponci sele i u Norvešku, ali i Rusiju. Laponija čak jednim svojim delom ulazi i u prostor severnog polarnog kruga.

Laponija je dom Sami naroda i to poslednjih 7.000 godina. Ovaj narod je nekada bio nomadski, ali se protekom vremena „skrasio“ u ovim predelima. Ubrzo su počeli da pripitomljavaju irvase, iste one koji vuku sanke našeg Deda Mraza. Danas ima samo oko 250 pripadnika ovog drevnog naroda koji i dalje živi kao pre nekoliko vekova vodeći brigu o 35.000 irvasa.

Od ovog jedinstvenog naroda bismo trebali svi da naučimo jednu veoma važnu životnu lekciju, a to je kako da živimo u skladu sa prirodom. Bez obzira što vekovima žive na ovim prostorima, oni nisu ostavili apsolutno nikakve tragove u ovoj jedinstvenoj prirodi niti je bilo čime narušili.

 

 

No da se vratim priči o Deda Mrazu. Jeste li ikada pisali ovom divnom dekici? Niste? Dugo je njegova adresa bila nepoznanica, ali je 1927. godine na finskom radiju ujka Markus prvi put objavio da Deda Mraz stanuje na Korvatuntariju bregu visokom 483 metra koji je dobio takav naziv jer je u obliku uha. I to nije obično uho – ono služi Deda Mrazu da oslušne sve dečije želje. Kada čuje sve želje, a ima ih mnogo, onda on uz pomoć patuljaka pravi poklone koje su mališani poželeli. Pedesetih godina prošlog veka Deda Mraz se preselio u Rovabiemi i tu tokom cele godine dočekuje decu i ispunjava želje. Kada se umori ode do Korvatuntarija, gde živi skriven na brdu, ali niko ne zna gde tačno.

Ako ste i dalje skeptični u postojanje Deda Mraza, najbolji dokaz ćete videti iz vazduha- naime grad u kome živi Deda Mraz izgleda poput irvasa i to je moguće videti samo iz aviona. Eto vam još jedan razlog da pobedite strah od letenja i utolite znatiželju.

 

 

Pored toga što ćete u Deda Mrazovoj zemlji da vidite najlepšu polarnu svetlost (a boje koje se pojavljuju u Aurora Borealisu zavise od vrste gasa sa kojim elektroni dolaze u kontakt, kao i koliko energije međusobno razmene), ovde ćete imati prilike da probate jedinstvenu poslasticu koja je pravi predstavnik Laponije .

 

 

Leipäjuusto je hleb-sir koji se služi na različite načine, ali mu je ukus svakako jedinstven. Drugi naziv mu je finski škripavi sir. Najčešće se služi kao prilog uz kafu, iseče se na kriške i hladan se služi uz toplu kafu. Šveđani ga recimo koriste tako što stave neoliko komada leipäjuusta u šoljicu, a zatim preko toga preliju vruću kafu. Često ćete ga dobiti u obliku dijamanta, dužine oko 7 cm i prelivenog želeom od borovnica ili svežim bobicama.

 

 

Kada poželite da leipäjuusto dobije svoju magičnu dimenziju i odvede vas pravo u bajku, onda se prvo izreže na komade i stavi u tanjir, zatim se preko tih komada prelije malo slatke pavlake, tek da se natopi, onda se po njemu pospu šećer i cimet i samo na trenutak se peče na roštilju. I onda vas samo jedan korak deli od bajke, a to je – žele od borovnice preliven preko leipäjuusta.

Ovu poslasticu možete naći i u Sjedinjenim Američkim Državama kao komercijalnu varijantu, ali pravi bajkoviti doživljaj ipak možete da doživite samo u Laponiji.

Već mogu sebe da zamislim kako gledam u nebo gde se polarna svetlost nežno igra u svim svojim bojama i oblicima, dok mi dlanove greje velika šolja vruće kafe prelivene preko leipäjuusta, a u glavi mi se polako sklapa pismo za Deda Mraza i želju.....

A onaj detektiv koji čuči u meni i slatko vreba je operativnim radom došao do saznanja koja je Deda Mrazova adresa-pišite:

SANTA CLAUS Artic circle 96930 Rovaniemi Finland

 

 

Piše: Ivona Aladrović

Fotograije: Canva




Povezani članci