Simfonija čokolade 

Predstavljamo Beograđanina Miloša Perića koji je note zamenio čokoladom

 

Jedan umetnički pravac ste zamenili sa potpuno drugačijim pozivom, da li ste ikada pomislili da ste napravili pogrešan izbor?

 Oduvek sam imao potrebu za kreiranjem i stvaranjem nečeg lepog, s tim u vezi bilo je i  normalno da svoje školovanje potpuno usmerim ka umetnosti. Iako svoju vokaciju koja je vezana za muziku nisam u potpunosti iskoristio, nesebično i hrabro sam se predao drugoj svojoj pasiji koja je od malena bila moja sfera interesovanja. Iako imam utisak da se poslastičarstvom bavim ceo život - zapravo priliku da uplovim u ove slatke vode sam  sam dobio dosta kasno. Otvaranjem restorana našeg porodičnog prijatelja dobio sam priliku da asistiram svom prvom šefu koji mi je nesebično pokazao tajne ovog zanata.

Spontano se pojavila želja za daljim napredovanjem, usledili su kursevi i puno rada u poslu koji je od mene polako ali sigurno krojio majstora koji sve manje greši i uspeva da se izbori sa majstorskim zadacima koji su od mene bili traženi. Sticanjem znanja sam polako počinjao da širim interesovanja u ovoj oblasti. Kao kruna svega je bila obrada čokolade i svega što je bilo vezano za tu čudesnu sirovinu koja mi je dozvolila potpuni izražaj ,kako u ukusu tako i u estetici vizuelnog. Tu sam spoznao da putem kolača mogu razviti i sopstene estetske vrednosti te da time mogu pokriti polje umetničke struke i napraviti paralelu između svoje vokacije i posla kojim se bavim.

I pored teškog i napornog rada, puno stajanja, nikada nisam pomislio da sam na krivom putu i pogrešnom izboru onoga čime se trenutno bavim.

 

 

 Koliko dugo se bavite poslastičarstvom?

Ovim poslom se bavim skoro 7 godina. Kada se osvrnem iza sebe to je izuzetno kratak period, ali količina i obim posla u kome sam svakodnevno prisutan je bio dovoljan da brzo sazrem u jednog profesionalca koji puno zna ali i dalje ponizno gleda na profesiju koja konstantno menja pravac i tehnike rada. Često se javljaju novi trendovi i izuzetno je teško ispratiti sve te novine u poslu, ali smatram da kao profesionalci moramo biti posvećeni pre svega kvalitetu proizvoda koji kreiramo jer samo to moze garantovati naše trajanje i dobro ime u poslu. 

 

 

Osim posvećenosti i znanja, koliko je kolegijalnost bitna u ovom poslu?

Kao vođa tima se vodim sopstvenim primerom da pokažem marljivost, pozitivnu energiju i nesebičnu kolegijalnost. Zaista je nemoguće u potpunosti predvideti sledeći radni dan; tako da ujutru dobijem poruku kolege koji je bolestan i onda sopstvenim primerom pokažem da mogu oprati i prljave sudove, izvaditi novonastale greške u radu i sve sto treba da se uradi da bi posao mogao teći nesmetano, ali uz osmeh i dobru nameru. Često svom timu savetujem da čuvaju svog kolegu kao da im je deo porodice jer često provedemo zajedno više od deset sati dnevno, pa tako posle posla znamo i da nastavimo druženje u nekom kafeu sa pričom o privatnom životu jer od posla ne stignemo da čujemo jedni druge. 

 

 

Gde ste sticali znanje i iskustvo?

Bilo je tu dosta kurseva akademija čokolade, šefova ambasadora koji su nesebično pokazivali novine, ali takođe sam dosta učio od kolega sa kojima sam radio, puno investirao u literaturu, svoje slobodno vreme koristio da putem interneta istražim novine i pohvatam sve one tajne kojih nema oko nas. I posle pregršt recepata koje imam, sva ta potraga nikako ne prestaje i ne jenjava. I dalje tragam za nečim što će me u potpunosti inspirisati da napravim jedinstvenu kreaciju koja je drugačija od ponude. 

 

 Pored toliko znanja i isprobanih fantastičnih ukusa, koji kolač je Vama lično omiljen?

Posebno me oduševi bakin kolač s višnjama ili štrudla sa makom. To su kolači u koje nije utkano pregršt sirovina ali jeste puno ljubavi. Iz toga uvek izvlačim pouku i tražim iskonsku energiju ovog posla koji zna biti izuzetno težak - ali se mora puno voleti da bi na kraju, ma šta pravili, bilo ono što će nas oduševiti i dati poseban užitak svim našim čulima.

 

 

 Slobodno vreme je kod većine poslastičara misaona imenica, kako se Vi nosite sa tim?

Moja pozicija izvršnog šefa proizvodnje zahteva nesto veću posvećenost poslu, jer na kraju osam sati bude nedovoljno vremena da se završe svi poslovi organizacije u jednom danu. Svojevoljno svoje slobno vreme vrlo često magijom pretvorim u dalji rad, čitajući profesionalnu literaturu i traženjem  inspiracije  za novine koje slede, ali često se kraj posla svede na druženje s prijateljima, trening u teretani ili vožnja bicikla pored reke. 

 

 

 Kako vidite poslatičarstvo u budućnosti i koji su to trendovi koji dolaze?

Poslastičarstvo se u poslednjih 20 godina potpuno izmenilo. Više nije dovoljno da dezert, noseći neke jednostavne arome bude samo manje ili više sladak, sladoled - manje ili više hladan. Sada se karakteristike koje definišu dezert posmatraju gotovo filozofski. On je kremast, sa raznim teksturama u kremovima i koricama, celokupnom obliku, boji i majstorskim, gotovo umetničkim delovima dekoracija od čokolade. Sve ovo je postignuto zahvaljujući konstatnim kvalitetom sirovina i mnoštvom novina, koje doprinose širokoj upotrebi u kreiranju i izradi dezerata. Novine i trendove često izvlačimo iz nekih tradicionalnih formi ali takođe moramo budno slušati krajnjeg konzumenta - pazeći da nikako ne narušimo kvalitet slatkog proizvoda. 

 

 

Fotografije: Miloš Perić

 

Povezani članci