Dama sa pištoljem 

 

Pored nestvarnih figura koje izrađuje, Olja Branković iz Valjeva je i majstor za Airbrush tehniku oslikavanja torti i figura.

 

   Odrasli ste u svetu torti i kolača ali ste kroz neki drugi vid umetnosti našli svoje mesto u ovom pozivu, možete li nam reći nešto više o početku Vaše karijere?

   Moj početak je čista slučajnost. Iako sam više od polovine svog života provela uz pravljenje torti i kolača koje su radile mama i sestra, nikada nisam bila previše zainteresovana za to. Mene je više privlačilo crtanje i slikanje, pa dok su mi deca bila mala uživala sam da im prostor ispunim raznim sličicama na papiru, nameštaju i zidovima, a za rođendanske torte su bile zadužene baka i tetka. U tom periodu sve što sam želela je da crtam, pa se oslikavanje zidova nametnulo kao logičan odgovor, naročito kad je krenulo interesovanje drugara iz škole, prijatelja, kao i učiteljica za oslikavanje učionica... Uz sve to se nekako umešao i airbrush kojeg je moj suprug slučajno otkrio gledajući neke tutorijale. "Ukrotiti" pištolj nije bilo lako, ali mi se ta alatkica brzo uvukla pod kožu, tako da sam njime zamenila jedini poznati alat do tada - četkicu. Od mame sam dobila i boje za fondan koje su namenjene za airbrush, a sasvim sam sigurna da je na taj način pokušala da me uvuče u ovaj slatki svet. Zahvaljujući tome, prvi put sam na fondanu, za rođendan svog mlađeg sina, nacrtala Kojota iz crtanog filma. Ubrzo nakon toga, počela sam da se interesujem za obuke, a u međuvremenu sam dobila poziv za oslikavanje torti iz jedne valjevske poslastičarnice. U maju 2015. počinje moja „igra“ sa fondanom i nastaju prve nespretne figurice, što je označilo početak mog novog posla.

 

 

    S obzirom da ste samouki, koliko Vam je to pomoglo da i dan danas istražujete i uživate u tome?

   Učila sam samostalno, putem pokušaja i ispravljanja greški. I dan danas je tako, s tim što mi od razgledanja slika, razmišljanja šta i kako uraditi pa do realizacije, treba daleko manje vremena. Stalno otkrivam različite načine, nove materijale, alate i tehnike, što je veoma važno za ovaj posao, kao i za bilo koji drugi. Ako želite valjano da radite to što radite, učenje je konstantno bez obzira koliko ste dugo u tom poslu.

 

 

 

   Šta najviše volite u ovom poslu i koji zadaci Vas najviše pokreću da date svoj maksimum?

   Najviše volim zahtevne dekoracije, one od kojih vam se na prvu zavrti u glavi. Takve dekoracije se u principu poruče dosta ranije, ali dok se ne počnu raditi konstantno su vam u glavi. Sa njima legnete i sa njima se probudite, a kad krenete da ih radite osetite neverovatnu energiju i olakšanje. Iako to već u startu prelazi sve granice isplativosti, o tome ne razmišljate mnogo, već se fokusirate da stvorite baš ono što je klijent poručio, ako ne i više od toga. 

 

 

   Koliko je ovaj zanat isplativ i kako na njega gledaju u Vašem okruženju?

   Na našim prostorima ni jedna vrsta umetnosti nije baš na ceni, a kada je reč o ovoj, onda je stav većine da je to nešto što se pojede ili baci. Poznajem dosta onih koji misle kako je ovo lako, očas posla, mi se samo igramo, sedimo... Istina je da se nekad i igramo, ali ta igra traje daleko duže od redovnog radnog vremena. Ipak, mišljenja sam da se trud na kraju isplati. Možda ne uvek u materijalnom smislu, ali je predivan osećaj kad vidite svoje figure na tortama velikih majstora. A tu je i rad na sebi, trud i napredak koji je vidljiv, ne samo sa moje strane već i od ljudi koji to znaju da cene.

 

   

    Možete li nam reći nešto više o Airbrush tehnici?

    Airbrush je tehnika koja se primenjuje za oslikavanje raznih površina. Za torte je veoma zahvalna jer ne traži veliku preciznost kao recimo na papiru, a može se za kratko vreme i sa relativno malo utrošene boje dobiti zanimljiva torta ili neki detalj na njoj. Naročito je praktična za one koji nemaju talenta za crtanje, jer se uz pomoć stencila može mnogo toga zanimljivog odraditi.

 

 

    Sa kojim bojama uglavnom radite?

    Danas na tržištu postoje boje različitih proizvođača koje se razlikuju i po ceni i po kvalitetu. Ja obožavam Magic Color, ali radim i sa Fractal bojama koje su daleko pristupačnije i sasvim pristojne za rad.

 

  Radionice za Airbrush tehniku su izuzetno retke, veliko je zadovoljstvo da u našem regionu imamo majstora od koga možemo nešto više da naučimo o tome, možete li nam reći šta sve Vaše radionice obuhvataju?

   Na mojim radionicama, što se tiče airbrusha, polaznici se prvo upoznaju sa tehničkim uputstvima za održavanje pištolja. Bavimo se čišćenjem, sklapanjem i rasklapanjem pištolja što je većini veliki problem, kao i podešavanjem kompresora u zavisnosti da li se crta na malim površinama ili se boje veće. Počinjemo sa radom na papiru, potom na fondanu i sve krunišemo sa u potpunosti odrađenom tortom.

 

 

 

   Airbrush tehnika nije jedino znanje koje možemo od Vas dobiti, pored toga držite obuke i za izradu figura, kako ste njih osmislili i šta sve iz te oblasti polaznici mogu da nauče?

   Kod figura, u zavisnosti da li je neko početnik ili već radi, unapred dogovorimo šta bi to bilo pogodno za učenje i gde imaju problem. To se svakako vidi već kod rada na prvoj figuri i već tada znam u kom pravcu treba da idem. Naravno, ovo je slučaj kada su individualne obuke u pitanju, gde mogu da se u potpunosti posvetim toj jednoj osobi i da izvučem maksimum iz nje. Ono što je zajedničko za obe radionice, koje su vrlo često kombinovane, jeste da polaznicima pokažem različite vrste fondana i boja kako bi na licu mesta mogli da se uvere u njihove prednosti i mane. Takođe, uputim ih i u izbor alata kao i gde mogu da ih nabave. Uvek sam otvorena za sva pitanja, tako da vrlo često izađem iz onog početnog okvira i što je najvažnije, potrudim se da svi oni steknu dobru bazu za dalje napredovanje. Radionice u principu i služe da neke etape prođete brže, da uhvatite neke "cake" koje će vam olakšati početke, da znate odakle da počnete i na šta da obratite pažnju. Svakako da je vežba obavezna, ali morate imati ono nešto po čemu ćete biti prepoznatljivi, jer svaka figura i torta najviše vredi ako nose vaš lični pečat.

 

 

Moya magazin

Fotografije: Olja Branković, Naša mala zavrzlama

Povezani članci