Polako je postalo sve teže pratiti platormu koja je više okrenuta influenserima nego malim biznisima koji rade prekovremeno i nemaju mnogo vremena da snimaju video snimke i slike na dnevnom nivou kako bi animirale ljude. 

 

 

   Instagram je prvobitno bio osmišljen kao slikovna mreža. Dok je Facebook nudio sve, od pisanja kratkih i dugih poruka (statusa), deljenja slika i video snimaka, praćenja najnovijih vesti i odlične međusobne interakcije profila i stranica, instagram je sve sveo na jednu sliku. Sajt ni u jednom trenutku nije pretendovao da bude predstavnik profesionalnih fotografa jer je njima i najmanje bio naklonjen zbog tadašnje nemogućnosti da se slika drugačije prenosi do direktno sa telefona. Dolaskom velikog broja korisnika koji su želeli da stavljaju svoje fotografije, slike ručka, kafe, zalaska sunca, društva u izlasku... Instagramu je naglo rasla popularnost. Vodila se borba između Snapchat i Instagrama u filterima i otvorila su se vrata beskrajnog fotografisanja sopstvenog lica, takozvanog selfija.

   Mali biznisi, zanatske i umetničke radionice spremno su dočekale instagram kao idealnu platformu za prezentaciju svog posla. Sve je pregledno. Uđete na nečiji javni profil (većina je javna), i odmah vidite slike u redovima od po tri. Moguće je napisati kraću poruku, staviti #torte i na taj način otvarate još jedan put da vas neko preko pretrage tarabice pronađe. Facebook je kasnije uveo sličnu opciju, ali nije zaživelo jer je najveći broj profila zatvorenog tipa. I u tome leži glavni razlog popularnosti Instagrama i Twitter mreže. 

 

 

    Dok je starijim generacijama još uvek značila privatnost misli, slika i interakcija, mlađe generacije su sve pružale na tanjiru i kreirale određenu viziju svog života putem slika. Bez obzira na javnost profila, uvek je moguće sačuvati privatnost i voditi računa šta se deli. Ovako nešto je odgovaralo malim biznisima - da imaju isti tretman kao i privatni profili. Velike kompanije su se dosta kasnije aktivirale. Na Facebooku su postojale jasne razlike između privatnih profila i biznis stranica, na Instagramu se sve stopilo tako da i na početnoj strani i preko "istraži" opcije prikazuje sve podjednako, posebno viralne objave.

 

 

  Mnogo se promena u međuvremenu dogodilo i najčešće su bile loše. Više puta je smanjena rezolucija fotografija i snimaka pa je sve u jednom trenutku delovalo kao da ste snimali sa digitronom. Najveći šok i ljutnju je izazvala očigledna promena algoritma kad su iz hronološke objave na početnoj strani prešli na, način koji se nikome nije dopao i nikome nije bio jasan. Rezultat je duže zadržavanje na mreži u pokušajima da vidite šta se dešava i šta će izaći na početnoj strani. Paralelno se sve to dešavalo i na Facebook-u. Milioni ljutih korisnika nisu pokolebali kompaniju Facebook da nameće svoju želju da unese promene, koje nisu bile jasne šta kome donose jer sila Boga ne moli.

 

 

   Što se tiče dobrih promena uvedene su priče po ugledu na konkurentski Snapchat, IGTV koji su za posao bili dobra podloga da snimate kratke video, na primer snimke iz svoje radionice.
Veliki problem se desio kada je od 2017. vidno počela da opada vidljivost profila. Počela je znatno pre toga, ali od 2017. je u konstantnom pravolinijskom padu. Nikakvi saveti o redovnim i čestim objavama nisu urodile plodom, zašto je vaš profil, ne samo prestao da raste već i gubi pratioce. Treba uzeti u obzir da se u današnje vreme ljudi brzo zasite svega i takav vid gubljenja pratioca je sasvim normalan. Delovalo je kao da male zemlje imaju drugačiji tretman u odnosu na bogate zemlje, a posebno u odnosu na SAD. Svaki pad vidljivosti pre smo videli mi nego oni jer su sa zakašnjenjem od nekoliko meseci počeli da se žale na iste pojave. Bar smo u nečemu prvi.
   Bilo koja novina, od IGTV, REELS, Instagram shop, kod nas je dolazila sa zakašnjenjem od godinu dana. Možda vam to ne zvuči kao važno sada ali postoji pravilo kad se pojavi nova opcija, svi koji prvi uskoče u to imaju najbolju i organsku vidiljivost i mogućnost da postanu viralni. U trenutku kad dođe do nas, već su svi tamo i naše učešće je mizerno.
Poslednja velika promena se desila kada su odlučili da Instagram više nije slikovna mreža i da im je sada fokus na video snimcima.  Postavkom velikog broja video snimaka još jednom je uništena rezolucija fotografija, ali i snimaka koji se sada objavljuju. Nisu spremno dočekali priliv velikog broja podataka. 

 

 

   Takođe mreža TIkTOk je ugrozila popularnost Instagrama sa svojim kratkim video snimcima  i Instagram je brzo reagovao i uneo slične opcije.
Reklamiranje na Instagramu je u početku davalo solidne rezultate, a kasnije se pretvaralo u poklonjen novac i bez obzira na njihovo insitiranje da je targetiranje publike perfektno i da nekad imamo utisak da čuju naš razgovor ("čuju" ako ste dozvolili mikrofonu da radi van aktivnog snimanja), prate našu aktivnost na internetu (sve je to u podešavanjima koje je sve teže kontrolisati), istina je da je reklamiranje idealno samo u objavama onih koji prodaju svoje "znanje" koje je obavezno samo teoretsko.
Sve to ne znači da ne treba da se reklamirate. Reklame su odlična i obavezna stavka svakog posla, samo budite oprezni da probate više platformi i da uporedite svoje rezultate. Svaka reklama će vam nešto doneti, ako ništa drugo, znanje šta treba ili šta ne treba.
   Instagram je onima koji su ranije uskočili doneo brže širenje dok je onima koji su kasnije napravili profile pokazalo koliko su zakasnili, toliko da ne mogu nikako da se probiju, nezasluženo. Laganim gubljenjem pratioca, ponovo su se aktivirali prethodno umirovljene Facebook stranice sve u cilju da se nekako dođe do pažnje ljudi.
Društvene mreže su odlična stvar i omogućile su nam vidiljivost u celoj zemlji, regionu i svetu ali promene su bile toliko česte da je nekad delovalo da više ulažemo u stres da li smo nešto objavili nego u sam rad, što je osnova i trebalo bi da bude veći deo radnog dana.

 

 Sledi nastavak

 

 

Moya magazin

Fotografije: Canva

 

 

 



Povezani članci