Ples nežan kao balet Boljšoj teatra, elegancija i brzina kao hrt barzoj, zima koja ledi dah, ali topi srce iz sibirskih šuma, carske legende porodice Romanov......

 

 I sve vas to vodi mislima u Rusiju, zemlju velikog prostranstva, tamo gde vam je mapa glavni saveznik, a sat samo modni detalj....jer će vas put provesti kroz jedanaest vremenskih zona....

Vinston Čerčil je davne 1939.godine za Rusiju rekao da je ”Rusija zagonetka umotana u misteriju unutar enigma”....i zaista je bio u pravu...prostranstvo koje na jedan simboličan način pokazuje svu svoju veličinu.

Površina Rusije je nešto veća od nekadašnje planete Pluton. A baš je prvi čovek koji je našu lepu planetu mogao da vidi iz svemirske tame Jurij Gagarin - ruski kosmonaut koji je ušao u orbitu Zemlje i “provozao” krug.....

I za one koji se plaše visine i vole da čvrsto stoje na zemlji i uživaju u čarima prirode – Rusija je podarila nešto. Zahvaljujući upravo njemu, hemičari imaju svoj “atlas”. Naravno dobro pogađate, to je Dmitrij Ivanovič Mendeljejev ruski hemičar, poznat kao jedan od dvojice naučnika koji su stvorili Periodni sistem elemenata.

 

Krajem prošloga veka jedan naučnik je posetio Sibir kako bi istražio kako ljudi preživljavaju u takvim uslovima i zbog čega uopšte žive tamo. U selu Oymyakon, u kojem stanuje nešto manje od 500 stanovnika, zabeležena je temperatura od čak -67.6 Celzijusovih stepeni! Pomenuti naučnik je dobio zanimljiv odgovor od tamošnjeg življa zašto su ostali tu da žive, bez obzira na surove uslove koje im Priroda servira - to je njihova tradicija i cene običan i jednostavan život. Ako tražite odgovor šta je smisao života – dobili ste ga upravo u Sibiru!

U istok ćete se zaljubiti vrelinom osećanja, a u zapad –umetnošću.

Najslavniji ruski muzej Ermitaž u Sankt Petersburgu čuva oko 70 mačaka. Takav dekret donela je carica Elizabeta u 1745. godini, kada je naredila da se u muzej donesu mačke koje će loviti miševe i tako spasavati vredna umetnička dela od oštećenja. Tradicija je živa i dan danas, muzej ima tri osobe koje se brinu o ovim neobičnim radnicima . Mačke su ranijih godina slobodno šetale kroz muzej na veliko oduševljenje svih posetilaca, a danas su uglavnom u podrumu, gde love miševe i druge glodare.

Ovaj muzej je jedan od najvećih i najstarijih muzeja na svetu. Ako ste mislili da ćete ga za nekoliko sati obići i videti, odmah da vam razbijem iluziju - ukoliko biste želeli da svakom delu posvetite po   pažnje, bilo bi vam potrebno “tričavih” 25 godina! U njemu se nalazi “samo” tri miliona umetničkih dela.

 

Kao što ćete kroz Rusiju moći ići i napred i nazad kroz vremenske zone, tako ću vas i ja povesti u prošlost i upoznati sa jednom ruskom poslaticom koja i dalje odoleva zubu vremena. To je poslatica slatkog imena “SMOKVA”, koja je gotovo zaboravljena, ali se još uvek može pronaći u nekim ruskim selima. Da bi vam ugođaj ovog slatkiša bio još lepši i intenzivniji – setite se samo onih lepih ruskih bajki koje smo tako rado slušali kada smo bili mali... U dobra stara vremena ova poslastica je bila poznata kao "sušena rajska jabuka". Ukus veoma podseća na današnje žele bombone. Pravi se kuvanjem voća bogatog pektinom (jabuke, dunje, šljive i plodovi jarebike).

Reč "smokva" u ruskom jeziku je prvobitno bila korišćena za sušene smokve, ali je to voće bilo dosta skupo za običnog čoveka, i zbog toga se neki nepoznati kuvar setio da napravi "zamenu" za smokve u obliku voćnog slatkiša od sastojaka uobičajenih za ovo podneblje. Kuvao ih je u medu ili šećernom sirupu. Od kraja 18. veka, kada je francuska kuhinja ušla u rusko prostranstvo i dvor , voćne poslastice dobijaju evropske nazive i reč "smokva" se ponovno koristi u svom prvobitnom, izvornom značenju. Međutim, u udaljenim delovima Rusije je ovaj tradicionalni slatkiš zadržao svoj istorijski naziv.

Za Rusiju nije dovoljan jedan tekst, čak niti jedan broj časopisa. Ali se iskreno nadam da sam u vama probudila istraživača koji će da potraži još znamenitosti ove velike zemlje.

Uzgred, Rusiju ne odlikuje samo slatkiš SMOKVA, već ih ima još jedanaest. Probudite tog usnulog istraživača u sebi i krenite u potragu za skrivenom slašću. Prijatno.

 

Piše: Ivona Aladrović

Fotografije: Andrey Varenkov/RIA Novosti, Global Look Press, Canva

 

Povezani članci