Postoje dva puta ulaska u posao pravljenja & dekorisanja torti, kao profesionalac sa završenom poslastičarskom školom, gde imate neku viziju i rutinu ili kao neko ko je privatno voleo i uživao u pravljenju torti za svoje najbliže pa se smelo upustio u svet poslastica.

 

   U većini slučajeva kada se u posao ulazi bez nekog predhodnog plana i cilja, vrlo brzo posao krene nekim svojim nekontrolisanim tokom, u pravcu od danas do sutra. Šta mislite zašto je to tako?

   Zaključili smo da većina neformalnih poslastičara, na samom startu i nema neku određenu viziju svoga posla, osim da voli lepo dekorisane torte. Takođe veliki broj jedva da je zagrebao neke osnove uz vrlo slabo poznavanje materijala a da ne pričamo o tehničkim i umetničkim izazovima. S obzirom da se kreće  iz osnovne pozicije sa ogromnim apetitima da se nauči nešto novo, da se usavršite u svemu i da napravite sve o čemu ste dugo sanjali - i to sve za vrlo kratko vreme - nije ni čudo da se u jednom momentu prepustite klijentima, tako da oni diktiraju vaš način funkcionisanja…

   Takav pristup neminovno vodi u konstantno kopiranje i utrkivanje sa trendovima!

 

 

    U našem regionu posao pravljenja torti veoma je popularan i svako mesto ima veliku ponudu onih koji vrše uslugu pravljenja torti za slavlja, od amatera do profesionalaca sa radionicama ili poslastičarnicama. Ponuda je raznovrsna i najčešće viđamo da svi prave sve. Ako su torte u pitanju, prave se svi ukusi - neznani i znani i dekoriše se po svakoj mušterijinoj zamisli. Pojavom slatkih stolova, počeli su da se prave i kolači čak i kod onih koji su izbegavali bilo šta komadno, upravo iz straha da ne izgube mušteriju. 

Prave specijalizacije u poslu su vrlo retke i pored toga što je kupovina poslastica veoma popularna, nije lako održavati posao koji ima usko specijalizovanu ponudu kao što su tartovi, knedle, kapkejkovi, sitni kolači i praline, desertne čašice…
Ipak specijalizacija je poželjna i trebalo bi da ide nekim prirodnim putem kao razvoj posla u pravcu eliminisanja poslova koji nam ne leže, ne volimo ih, ne zarađujemo dovoljno, tj. deluju neisplativo.

 

 

   Ako pogledamo ponude naših kolega iz inostranstva, mnogo češće viđamo da su se opredelili za jedan određeni vid izrade poslastica. Mnogo ređe viđamo dečije torte, koje su kod nas osnova posla i bez njih se ne bi ni preživelo. Viđamo specijalizacije u izradi svadbenih torti, samo desertnih torti, torti samo sa fondanom ili puterkremom, čupave torte, apstraktne torte, torte bez spratova. 

   Sigurno se pitate kako su došli dotle? 

   Prvo, nema ih puno i konkurencija je nešto manja nego kod nas. I oni su u početku pravili sve, ali mnogo su brže došli do tačke gde moraju da kažu ne i da se opredele za neki stil. Stabilni poslovi i visoke cene su im omogućili da mogu da se posvete samo jednoj vrsti posla, što na kraju i donosi više novca jer ne moraju da se bore sa svim mogućim alatima i da troše polovinu vremena u potrazi za idejama i rešenjima, tokom izrade neke nove torte koju im klijent traži. Njihov posao je mirniji i stabilniji - čemu svi težimo. Veći deo svog radnog vremena odrade rutinski tako da im ostane vremena  za nove ideje i projekte, koji samim tim dolaze mirnije i bez velikog pritiska. Iz tog razloga oni vidno brže napreduju i rast im je pravolinijski. Ne troše energiju na hiljadu stilova već na jedan i unose neke novine tek kad su spremni i kada su pažljivo isplanirali šta će im taj novitet doneti u poslu.

 

 

   Kod nas je takva situacija da se često pitam zašto neko ko radi odličan komadni program i ima poslastičarnicu, radi i torte po porudžbini kao i obrnuto. Svi znamo odgovor zar ne? 

   Moraju zato što imati samo jednu vrstu ponude, nije dovoljno da se održi stabilan posao.
   Svetli primeri su nam baš jasno specijalizovani poslovi koji nam govore da je moguće reći ne i da možemo da pravimo samo ono što želimo. Još uvek smo daleko od toga da radimo samo svadbene torte ili samo desertne sa čokoladom, voćem, puterkremom, ali vredi polako unositi neke izmene i  pojačano izlagati i reklamirati torte koje su bliske našoj viziji. Bez obzira na talenat i kvalitet, moramo da prestanemo sebe da mučimo i pravimo sve što nam klijent traži. Stilova je previše i trebalo bi vremenom, potpuno bez emocija, da eliminišete one koje ne želite da radite ili šta vas umara. 

 

 

    Postavite sebi pitanje koje biste torte voleli da radite, a na koje doživite malu traumu. Izaberite da radite šta volite, sa što manje pritiska da bi dobili kvalitetniji učinak. Sam stav i ozbiljnost u poslu može vam stvoriti neke nove poslovne prilike i drugačije mogućnosti. Svakako donet će ono što vrlo često ima najveću vrednost - posao bez prevelikog stresa! Vredi se potruditi zar ne?

 

 

Moyamagazin

Fotografije: Canva

 

 

 

 

Povezani članci