Slatki kapetan

Marko Milenković iz Smedereva povezao je, na neki način potpuno nespojive oblasti - vojsku i poslastičarstvo. Visoka funkcija oficira Vojske Srbije, nije mu smetala da pronađe način da ispoštuje svoju opsesiju prema kulinarstvu, tačnije poslastičarstvu.  

 

 

Slatka magija koju stvarate, kada skinete oficirsku uniformu i obučete poslastičarsku košulju, malo koga je ostavila ravnodušnog! Kako ste odabrali svoj pravac i gdje ste imali prilike da naučite nešto više o ovom zanatu?

Kao segment izabrao sam moderno poslastičarstvo, preciznih kontura, oblika i detalja... Inače, samouk sam, nisam pohađao nikakve edukacije. Sve što znam naučio sam putem izdatih knjiga od strane afirmisanih poslastičara i putem društvenih mreža.

 

 

 

Koje ukuse najrađe kombinujete?

Svaki moj dezert sastoji se iz više različitih tekstura, sastavljenih od najkvalitetnijih sirovina. Uvek volim da naglasim kada me pitaju za ukuse, da se trudim da se u jednoj poslastici smenjuju vazdušasto, hrskavo, kremasto, voćno i sjajno. Lično najrađe kombinujem kvalitetnu čokoladu sa različitim vrstama voća.

Iako imam dosta proverenih recepata, ispred sebe uvek postavim izazov da nešto promenim i ukus prilagodim našem podneblju. Reakcije kupaca govore da su ukusi koje pružam nešto totalno novo i da se dosta razlikuju od dosadašnjih poslastica koje su imali priliku da probaju. Smatram da ovaj vid poslastičarstva još uvek nije dosegao do dovoljnog broja ljudi, što mi je gotovo svakodnevni zadatak.

 

 

 Koliko staklena glazura može doprineti primamljivoj prezentaciji poslastice ?

Mnogo volim staklenu glazuru i u tom pogledu sam se najviše usavršavao. Uglavnom se trudim da kroz boje naglasim ukus dezerta ali takođe ispunjavam i želje kupaca, tako da kombinujem boje po njihovoj želji... Ono što me najviše karakteriše jeste činjenica da do sada nisam napravio identičnu tortu, već je svako, ko je poručio dezert, dobio unikat…

 

 

 Da li Vas je neki poslastičarski majstor posebno inspirisao u potrazi za Vašim ličnim stilom?

Teško mogu izdvojiti nekoga posebno ali kada bi baš morao, pošto volim da koristim dosta boja, izdvojio bi gregorydoyen i ksenia.penkina kao poslastičare čiji mi se stil sviđa, a i recepti koji su razvili.

 

 

S obzirom da se bavite potpuno drugom profesijom, kako ste uspeli da se uskladite u ovako različitim pozivima?

Sve dezerte koji su do sada prikazani izradio sam u skromnim neprofesionalnim uslovima, što me čini još više ponosnim. Želeo bih da u budućnosti budem neko ko će prenositi znanje putem različitih vidova edukacija. Naravno, u međuvremenu, ću nastaviti da stvaram "Umetnost u malom zalogaju" - fraza koju često ponavljam,  dok se ne steknu uslovi za profesionalni iskorak.

 

 

Možete li nam reći koliko je oficirska displina doprinela da istrajete u samoedukovanju, s obzirom da je to dosta teži put napredovanja?

Itekako je to osobina koja mi je dosta pomogla, prvenstveno da stvari za kratko vreme sagledam iz pravog ugla i usresredim se na par polja, usko vezanih, kako bih paralelno mogao da se posvetim i kvalitetu i dizajnu dezerata.

Jednostavno, vremena nikad dovoljno, a odluke je potrebno doneti pravovremeno i ispravno... Poslastičarstvo je možda u nekim segmentima dosta zahtevnija profesija, ma koliko to čudno zvuči... Potrebno je dosta vežbe, pošto neke stvari ne ispadnu isprva onako kako bismo želeli... E, tu je prekretnica... Ukoliko želiš da se izdvojiš, nema odustajanja, već samo vežba. Kada se osoba bavi dvema totalno dijametralnim profesijama, a uzimajući u obzir da je poslastičarstvo, trenutno ono drugo - sa manje raspoloživog vremena, neophodno je koliko je god to moguće, isplanirati sve do sitnica, kako bi dezert za to kratko vreme ispao savršen.

 

 

Moyamagazin

Fotografije: Marko Milenković

 

 




Povezani članci