Jedan od neizostavnih sastojaka u veganskim receptima, naročito ukoliko su u pitanju sirovi veganski recepti.

   

   Iako su podjednako divne i u svežem obliku, urme su na našim tržištima najčešće dostupne sušene, sa ili bez koštica. Sveže su izuzetno mekane, sočne teksture i divnog, bogatog karamel ukusa, dok su sušene urme nešto žilavije teksture, ali i dalje slatke i aromatične. 

   Sorti postoji najmanje trideset, ali se sve dele u tri grupe, odnosno na tri tipa; mekane, polumeke i polutvrde urme. Na našim tržištima se najčešće sreću sorte Sayer, ali neretko se mogu naći i Medjool urme, možda najmekše i najukusnije sorte od svih. Bez obzira na sortu, sve sušene urme se receptima mogu dodavati samlevene, često potopljene u toplu vodu pre toga, u obliku sirupa ili čak urminog šećera. Neretko se koriste i kao zamena za jaja u veganskim receptima, gde uz prijatan ukus daju i sočnost pečenim dezertima, najčešće kolačima i tortama. Doduše, treba voditi računa da će ispečeni kolač ili torta imati malo drugačiju teksturu u odnosu na kolače sa jajima. 

 

 

     Ukus koji daju dezertima je prepoznatljiv i jedinstven, poput prženog šećera, a umeju dati i aromu kakaa ili cimeta, u zavisnosti od sorte. Iz tog razloga su i najčešće zastupljene kao vid užine i to sa punim pravom. Pune prirodnog šećera, daju slatkoću i aromu karamela receptima kojima se dodaju, a u obliku sirupa su krajnje korisne čak i za napitke. 

     Urme jesu veoma zdravo voće, međutim, zbog pomenutih šećera važno je voditi računa ukoliko se koriste u receptima za kolače, jer u velikom broju slučajeva dodatni šećer, bilo beli ili žuti, nije potreban. Jedna od mogućnosti jeste i pomenuti urmin šećer, što je zapravo samo dehidrirana urma, koja je samlevena u fini ili nešto grublji prah, ali može zameniti kristal šećer u potpunosti. 

    Velika prednost suvih urmi je zapravo njihova tekstura, koja im omogućava upotrebu u najrazličitijim receptima, od brzih namaza, pa sve do velikih čokoladnih torti. Baš zbog te teksture, pogodne su za dezerte svih vrsta, s obzirom da se uz dodatak mlevenih orašastih plodova može dobiti sijaset različitih poslastica. Takođe su veoma pogodne kao punjenje različitih vrsta slatkih peciva, jer su postojane u toku pečenja i zadržavaju teksturu sličnu poznatim čokoladnim namazima, samo u mnogo zdravijem obliku. 

     Suve urme bi trebalo čuvati u zatvorenoj kutiji, bilo na sobnoj temperaturi ili u frižideru, kako bi zadržale najbolji ukus i teksturu, ali je lepo znati da se mogu i zamrznuti, i to do godinu dana. Nepravilno čuvane urme će postati veoma tvrde i žilave stajanjem, a u nekim slučajevima čak i preslatke. Dobro je znati da se urme dodatno suše stajanjem, te da je normalno da se na površini javljaju beličasti tragovi ili čak pečati –prirodni šećeri koji jednostavno izlaze na površinu i nemaju uticaj na ukus, kvalitet i teksturu. 

    Na samom kraju valja dodati da se često dešava da komercijalno pakovane sušene urme dođu na police prodavnica slomljene ili na drugi način oštećene, posebno ako se radi o nešto tvrđim sortama ili čak više sušenim plodovima, ali da ni to ne utiče na ukus i kvalitet. Celi plodovi se mogu koristiti za dekoraciju, dok će oni koji su malo manje savršeni biti odlični za recepte bilo koje vrste.  

 

 

 

Piše: Tina Vesić

Fotografije: Canva

 

Povezani članci